Angina, poznata i kao angina pektoris, prolazni je oblik nelagodnosti u grudima koji se javlja tokom fizičke aktivnosti ili emocionalnog stresa. Javlja se kada srce ne dobija dovoljno kiseonika zbog ograničenog protoka krvi kroz koronarne arterije. Do toga može doći zbog sužavanja arterija usled ateroskleroze ili spazma koronarnih arterija.

Angina se obično oseća kao pritisak, stezanje ili težina u grudima, ali se takođe može osetiti od vilice ili zuba do lopatica ili niz ruke do zglobova i prstiju.

Simptomi se obično manifestuju ili pogoršavaju usled povećanja nivoa fizičke aktivnosti, kao što je hodanje uzbrdo ili uz jak vetar, odnosno po hladnom vremenu, a poboljšavaju se posle mirovanja od nekoliko minuta.

Postoje različite vrste angine. Dve najčešće vrste su stabilna i nestabilna angina. Stabilna angina je najčešća i javlja se tokom fizičke aktivnosti. Prestaje nakon odmora ili uzimanja lekova protiv angine i obično ne traje duže od pet minuta.

Nestabilna angina je ozbiljnija i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Nestabilnu anginu karakteriše nestalna priroda, a može da se javi čak i tokom perioda mirovanja ili kada se upražnjava manje aktivnosti nego obično. Nestabilna angina je intenzivnija, često traje duže od 5 minuta i ne prolazi mirovanjem ili uzimanjem lekova za anginu. Bez pravilnog protoka krvi srce ne dobija dovoljno kiseonika, što dovodi do srčanog udara. Nestabilna angina predstavlja velik rizik i zahteva hitnu medicinsku intervenciju.

Lečenje angine uključuje rešavanje osnovnog srčanog oboljenja kako bi se poboljšao protok krvi i smanjile komplikacije. To može da obuhvata upotrebu razređivača krvi zbog sprečavanja formiranja ugrušaka, lekova za krvni pritisak i holesterol, specifičnih lekova za anginu, promenu načina života, perkutane procedure i operacije.